Nabokov o prevodu
15481
post-template-default,single,single-post,postid-15481,single-format-gallery,bridge-core-2.7.1,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-theme-ver-25.6,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,wpb-js-composer js-comp-ver-6.6.0,vc_responsive

Nabokov o prevodu

Nabokov o prevodu

Vladimir Vladimirovič Nabokov, poznat i pod pseudonimom Vladimir Sirin, bio je američki romanopisac, pesnik, prevodilac i entomolog. Rođen u Rusiji, prvih devet romana napisao je na ruskom jeziku (1926 – 38) dok je živeo u Berlinu. Međunarodno priznanje i značaj postigao je nakon što se preselio u Sjedinjene Države i počeo da piše na engleskom jeziku.

Nabokov je postao američki državljanin 1945. godine, ali su se on i njegova supruga vratili u Evropu 1961. godine, nastanivši se u Montreu u Švajcarskoj. Nabokovljeva “Lolita” (1955) rangirana je na četvrto mesto liste 100 najboljih romana moderne biblioteke u 2007. godini; “Bleda vatra” (1962) na 53. mestu na istoj listi; a njegovi memoari, “Govori, sećanje” (1951), našli su se na osmom mesto na listi najbolje esejistike 20. veka izdavačke kuće Rendom haus. Bio je sedmostruki finalista Nacionalne nagrade za književnost.

Važno je napomenuti da Nabokov ne poriče korisnost prevoda, ali ima sasvim određenu ideju šta je pravi prevod, a šta namerna parafraza.

U svom eseju ‘Problemi prevoda: Onjegin na engleskom’ (1955), Nabokov zagovara da je ‘najnespretniji doslovni prevod hiljadu puta korisniji od najlepše parafraze’. Kao što su mnogi primetili, Nabokovljev prevod Puškinovog romana u stihovima dizajniran je tako da se čita zajedno sa originalom. Njegov rad na prevodu Puškinovog remek-dela od početka je kao cilj postavio doslovnost. Umesto da se izvinjava protivnicima zbog svoje doslovnosti, Nabokov piše da ne postoji drugi put ako treba biti iskren u vezi s tim:

‘Osoba koja želi da književno remek-delo pretvori u drugi jezik, ima samo jednu dužnost, a to je reprodukovanje apsolutne tačnosti celog teksta i ničega osim teksta. Termin “doslovni prevod” je tautološki jer sve mimo toga nije istinsko prevođenje već imitacija, adaptacija ili parodija’.”

Ronald Majer